Holesterol je jako bitan faktor u našem telu iz razloga što podstiče pravilno funkcionisanje našeg organizma. S druge strane moramo obratiti pažnju da nivo takozvanog „lošeg“ holesterola svedemo na minimum kako bi sačuvali naše zdravlje.
Šta je to holesterol?
Holesterol je masna supstanca koju luči jetra i koja je preusmerena ka svakoj ćeliji našeg tela. Njegova funkcija je izdvajanje nervnih vlakana što je od važnosti za normalno funkcionisanje hormona, a takođe pomaže telu da proizvede žučne soli koje direktno podstiču apsorpciju vitamina iz hrane. Molekuli poznati kao lipoproteini raznose holesterol kroz krv.
Verovatno su vam poznati pojmovi dobar i loš holesterol, to se upravo odnosi na dva klučna tipa lipoproteina:
- lipoproteini niskog nivoa gustine u službi „lošeg“ holesterola – povećavaju rizik bolesti arterija. Ovi lipoproteini raznose sav važan holesterol iz jetre ka ćelijama organizma zatrpavajući ih, a nakon toga se šire ka arterijama što može biti jako opasno.
- lipoproteini visokog nivoa gustine u službi „dobrog“ holesterola – deluje preventivno na bolesti arterija. Ovi molekuli vraćaju holesterol nazad ka jetri iz ćelija gde ga ili razbijaju ili prolazi kroz telo kao otpadni produkt.
Zašto je visok nivo holesterola u krvi opasan po naše zdravlje?
Evidentno je da visok nivo holesterola u krvi može izazvati sužavanje arterija i dovesti do srčanog udara. Ako ste pušač i/ili imate visok krvni pritisak automatski pripadate grupi visokorizičnih osoba za oboljevanje od koronarnih bolesti srca i krvnih sudova.
Zgrušavanje krvi koje se obično dešava u koronarnim arterijama tokom srčanog napada je posledica taloženja masti na zidovima arterija.
Kako da znamo da li nam je nivo holesterola u krvi previsok?
Merna jedinica za nivo holesterola u krvi je milimol (mmol). Donja granica je 3.6 a gornja 7.8 mmol/litar. Nivo holesterola u krvi preko 6 mmol/l predstavlja ozbiljnu opasnost i faktor je rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Preporuka lekara je da se nivo holesterola održava ispod 5 mmol/l.
Kako da redukujemo nivo holesterola u krvi?
Male promene u načinu života mogu pomoći u redukciji nastanka ovog rizika. Preporučujemo da se konsultujete sa lekarom pre otpočinanja treninga i dijete.
Sprovodite zdravu dijetu. Najveći procenat zasićenih masti (lošeg holesterola) nalazi se u crvenom mesu, pecivu, tvrdom siru, sosevima, puteru, kremu, kolačima i keksu. Gotovo svi proizvođači deklarišu podatak o procentu masti prehrambenog proizvoda na ambalaži.
Počnite sa vežbanjem i treninzima. Fizička aktivnost povećava nivo „dobrog“ a smanjuje nivo „lošeg“ holesterola u krvi.
Ostavite cigarete i smanjite konzumaciju alkoholnih pića. Preporučene dnevne količine alkoholnih pića su do 2 čaše vina ili do jedna čaša piva od 0,5 dl.