Unošenje zdravih vrsta masti u organizam igra glavnu ulogu u pravilnom održavanju odnosa težine i visine našeg tela. Ukoliko se bolje informišete o vrstama masti koje svakodnevno konzumirate kroz ishranu lakše će vam biti da razumete šta je zdravo za vas, a šta nije.
Zašto su organizmu potrebne masti?
Telo tretira masti kao rezervoar za gorivo smešten u debelom omotaču tkiva ispod kože što je od velikog značaja za sve vitalne organe, jer pomaže u pravilnoj apsorpciji vitamina A, D, E i K. Neke masne kiseline su jako bitne za naše zdravlje ali one nažalost ne mogu biti proizvedene od strane našeg tela.
Problem nastaje ukoliko preterujemo sa unosom hrane. Telo neprekidno nagomilava sve veći talog masti specijalno u abdomenu i potencijalno se povećava nivo holesterola u krvi i rizik od dobijanja srčanog udara.
Koje vrste masti postoje?
Razumevanje postojanja različitih vrsta masti, pomoći će Vam da redukujete unos „loših“ a da ubacite unos „dobrih“ masti u organizam.
Zasićene masti | održavaju svoje čvrsto stanje na sobnoj temperaturi – puter, krem, sir, masno meso, kolači i keks.
Trans masti | hemijski modifikovana ulja stacionarna u obrađenoj hrani. Kao i zasićene masti one su direktno povezane sa holesterolom i treba ih izbegavati u ishrani. Hrana pržena u dubokom ulju sadrži trans masti.
Nezasićene masti | mamirnice tečnog stanja na sobnoj temperaturi isceđene iz povrća koje delimo na:
- Mono-nezasićene masti | redukuju nivo holesterola u krvi. Možemo ih pronaći u maslinovom ulju, ulju iz uljane repice, ulju iz kikirikija, avokadu, orasima..
- Poli-nezasićene masti | verovatno ste čuli za Omega 3 i Omega 6 masti. Organizam nema tu funkciju da proizvede ove vrste masti, stoga ih moramo unositi kroz ishranu, jer su veoma važne za naše zdravlje. Omega 3 nezasičene masti se nalaze u suncokretovom ulju, sojinom ulju i kukuruznom ulju dok Omega 6 nezasićene masti možemo pronaći u ribljem ulju, ulju lanovog semena, orasima i zelenom povrću.
Koji je pravilan odnos masti u organizmu?
Lekari preporučuju da 35% energetskih jedinica (kalorija) u ishrani čine masti. Od tog broja preporuka je da do 11% unosa kalorija budu zasićene masti (čokolada i keks).
Da li možemo smanjiti količinu masti u organizmu?
Postoji nekoliko prostih pravila da smanjimo količinu „loših“ masti u organizmu i poboljšamo kvalitet našeg zdravlja. Otkrijte nove namirnice koje su mnogo ukusnije od grickalica i slatkiša. Pre otpočinjanja novog režima ishrane konsultujte se sa lekarom.
- spremajte obroke na pari kuvanjem i grilovanjem umesto prženja u ulju
- zamenite obično mleko polu-obranim mlekom
- umesto putera konzumirajte zdraviji namaz koji je bogatiji nezasićenim mastima
- kupujte nisko masne mlečne proizvode. Isti ukus, a bolje za vaše zdravlje!
- izbegavajte ili redukujte slatkiše. Umesto njih jedite sveže voće, orahe, sirovo povrće i žitarice
- 1g masti je isto što i 9 kalorija. Dnevna preporuka unosa masti je 70g za žene, a za muškarce ne više od 95g.
